RAINER MARIA RILKE - EINSAMKEIT III
Anmerkung: Liebhaben von Mensch zu Mensch, das ist vielleicht das Schwerste, was uns gegeben ist. Je mehr Liebe man gibt, desto mehr besitzt man davon. Es gibt kein ärgeres Gefängnis als die Furcht, einem Liebenden weh zu tun. Liebe heißt allein sein. (R.M.Rilke)
Die Einsamkeit ist wie ein Regen.
Sie steigt vom Meer den Abenden entgegen;
von Ebenen, die fern sind und entlegen,
geht sie zum Himmel, der sie immer hat.
Und erst vom Himmel fällt sie auf die Stadt.
Regnet hernieder in den Zwitterstunden,
wenn sich nach Morgen wenden alle Gassen
und wenn die Leiber, welche nichts gefunden,
enttäuscht und traurig von einander lassen;
und wenn die Menschen, die einander hassen,
in einem Bett zusammen schlafen müssen:
dann geht die Einsamkeit mit den Flüssen...
22. августа 2022. Поезија Рајнера Марије Рилкеа /
Рецитовање: Сузана од Борсодија /
Напомена: Вољети од особе до особе је можда најтежа ствар која нам је дата. Што више љубави дајете, више је поседујете. Нема горег затвора од страха од повреде љубавника. Љубав значи бити сам. (Р.М. Рилке)
- Самоћа је као киша.
- Она се диже с мора према вечерима;
- из авиона који су далеко и далеко,
- она иде у рај који је увек има.
- И само са неба пада на град.
- пада киша у хермафродитним часовима,
- када се све улице окрећу према јутру
- а ако тела која ништа нису нашла
- оставите разочарани и тужни једни на друге;
- а кад људи који се мрзе морају спавати заједно у једном кревету:
- онда самоћа иде са рекама...
.jpeg)
