НЕБЕСА, УКАЗАЊА

 

Поглед према Раму (са Нашег брда)

Видим у трави крај крушке илињаче птичије перје - кобац се погостио...

Кад сам долазио на Брдо, касно поподне, орао кликташ је већ кружио изнад Брда, где, претпостављам има гнездо, можда према Голастрани (која већ пола века није Гола, већ континентална прашума)... Ланац исхране, како кажу, на Брду боље познају страсни ловци,има их; тај "ланац" је дуговечан...

*  *

Испред и иза мене је њива, део имања, врбе у атару, зелене; знак да туда протичу невидљиви можда стални, или повремени водени токови, о којима не знам(о) много. Нисмо још ископали ни стублину, ни бунар. Шта чекамо? Указање, помоћ Св. Петке?

* *

Кад гледам у том правцу, преко засада грашка, бораније, пасуља и кукуруза, помишљам ... или боље рећи видим не тај тзв. "црни врх" (у блиској даљини), већ место указања, или неку врсту светог позоришта, свете сцене, али о томе се не усуђујем да зуцнем, чак ни у магновењима када ми се чини да сам недалеко "видео" оцртавање темеља неког храма, ко зна из кога времена, окренут баш лицем према мени. Мала је вероватноћа да се тај облик ту одржао од памтивека баш такав, каквог га ми данас видимо, тј. слутимо да видимо. Далеко смо од указања, као од оне ноћи када сам сањао жену у црнини са малим дететом које је прати (сан који су повремено сањали пок. деда, пок. отац, покојна мајка, брат и ја пре коју годиницу).

.............................................

 

(...)

Небеса више (по)казују него што ми можемо да замислимо, видимо...

Указање је Дар Дародавца...

Најдубљу скоро савршену тишину у животу осетио сам на нашем имању, запуштеном воћњаку шљива ранки и винових лоза (џокет, румунка, бела тамњаника)...

Петак, 08.07.22. Око 20:52.