Претражи овај блог

Translate

POMRAČENJE - Izvinjenje kao moralni čin

Stari zavet - Pesma nad pesmama

"Песма над песмама" (хебрејски: שיר השירים Shir ha-Shirim; latinski: Canticum canticorum) традиционално се сврстава у мудросну књижевност заједно с Књигом о Јову, Причама Соломоновим и Књигом проповедниковом. Сачувана је у хебрејској Библији и Старом завету и сврстава се међу Списе. Читала се за време Пасхе. Током векова била је предмет бројних проучавања и тумачења. И поред дуге традиције покушаја да се овој песми да алегоријско значење (љубави бога према народу Израела, Исуса према цркви итд.), у дословном тумачењу на Песму се гледа као на љубавну, односно на збирку љубавних стихова у којима се слави љубав мушкарца и жене. Основни тон је љубавни, еротски. У Песми се употребљавају такви изрази који се могу односити на сексуалну љубав. Мушкарац и жена, који изговарају већи део љубавних порука, истичу своју узајамну љубав, жудњу и дивљење. Обоје доста детаљно описују дражи своје вољене особе. Физички опис који наизменично дају двоје љубавника долази до смелих појединости. Песма над песмама послужила је као надахнуће за многа уметничка дела, па се нпр. у књижевности помиње у роману Умберта Ека "Име руже".