ШПАНСКА КУЋА...НЕСАНИЦЕ

 

Шпанска кућа

"Шпанска кућа" је руинирана стара грађевина у Савамали која је након покушаја рестаурирања и реконструкције остала недовршена. Ова привидно сасвим бескорисна грађевина преобразила се сада у централни простор за манифестације које ће се одвијати у оквиру пројекта Урбан Инцубатор: Белграде. На овај начин ће "Шпанска кућа" послужити и као симбол за преображај читаве Савамале, која је постала лабораторија за визије о ревитализацији ове запуштене градске четврти. Недавно је отворено пет нових простора у Свамали који служе као канцеларије, студио или атељеи; обележени плавим постерима, флајерима, мес платнима и сл. а у којима је десет међународних и локалних пројеката започело своје иницијативе укључујући и становнике Савамале и Београда.   Сада, павиљон обележава центар свих активности програмске године до Новембра месеца.  Изградња привременог павиљона у оквиру руиниране Шпанске куће, централно постављеног у Савамали испод Бранковог моста на обали реке Саве, је метафора, пројекта Урбан Инцубатор:Белграде, за нови живот Савамале – "Феникс из пепела".
За једну ноћ, павиљонске кутије ће из своје унутрашњости сјајити плавом вец препознатљивом бојом пројекта.

"Шпанска кућа" - "Шпанска кућа“ својевремено је служила као царинарница, али је у Титовој Југославији препуштена на милост и немилост зубу времена, тако да је потпуно пропала. Након преласка с планске на трзишну привреду нашао се и инвеститор вољан да зграду обнови, са жељом да у реновираном објекту отвори хотел. Старо је грађевинско језгро здања тада готово у потпуности уклоњено, изузимајући спољне зидове, а дограђени су и поједини нови елементи. Временом је инвеститор, међутим, запао у финансијске тешкоће, па је био принуђен да одустане од замисли о хотелу. Рушевине "Шпанске куће" од тада су стајале напуштене све до 2012. године, када је београдски Goethe-Institut добио право привременог коришћења, у жељи да помоћу тзв. привремене архитектуре (temporary architecture) Шпанску кућа трансформише у простор за културне манифестације.   -извор опширније

НЕСАНИЦЕ

                                 15. 08. 15, 23:46

Бог је дејствовао индиректно, преко људи,

У детињству, црква на брегу, ... усхићење,

нада и – растанак на педесет година.

Телефонирао ми је стари знанац, Влах из Звижда,

Каже умрла учитељица, твоја, сахрана је у понедељак, у Пожаревцу.

И онда наставља причу о сликарки Барили

са велом и песнику с велом, тј. о Бели Тукадрузу.

Случајно сам је видео, због књиге о птицама, споменуо те,

А она запита зачуђено „Тукадруз? Ко је то“

Песник српски, ваш ђак!

-Не сећам га се!

Некад се звао Мирко Лукић...

Ни тога се не сећам.

 

У праву је учитељица,

И ако није боловала од Алцхајмерове болести,

Мени се чини да је боловала од болести цара Марка Аурелија,

А ако се варам, онда мора да је била осредња учитељица,

Последњи пут сам је видео, 1962. године, пре 54 године,

зар је толико прошло?

Бог да јој душу прости... 

Опет се враћају старе (по)мисли, у којима се анђео или Бог наговештава.

Храм као дом, део дома, у Каони, или на Бандери,

или у оним селима према Дунаву,

северније од манастира Тумани.

 

Гроб као коначни облик.

Музеј камена самца?

Три камена донета са планина –

Радан, Суве и Старе планине, са Хомоља?

Тај музеј под ведрим небом, о коме понајвише мислим,

Путујући Србијом уздуж и попреко, у ствари је

Праоблик храма, који се дешава у души поједних бића, а користи космосу!

*  *

Три пута је гукнула гугутка

Као да жели нешто да ми каже

Да разумемо говор птица и животиња!

Небо је у даљини било чисто, широко, без краја

 

(Пред Преображење и Ш-ин повратак са Онколошке клинике)