Претражи овај блог

Translate

Из НОТЕСА

ИЗЛАЗАК ИЗ ТУНЕЛА, РАЧВА КОЈА ВОДИ ПРЕМА ЈЕЗЕРИМА


 

 

 

 

 

 

 

БЕЛАТУКАДРУЗ наспрам Бела ТУКАДРУЗА

 (.......)

Књига која не обмањује у својим елементима: све у њој живи снажно зато што је радикално у сваком погледу...

23. 7. 1984. Исцепао неколико листова, због белешки неповезаних, глупих, збрда здола. Формирати нову свеску са читким списком претплатника, реговањима у штампи. ..

Стигла вест: постаћу стриц кроз пар месеци. Предсобље испуњено тропском летњом светлошћу. Слике из (београдског) Читалишта (двориште). Иритирају ме лоша налив пера, хемијске оловке. Платио биг да буде објављен књижевни оглас не само у „Дневнику“ и „Политици“, већ и у „Политици ЕКСПРЕС“, и на радију (Београд 202, Студо Б). Након што штампају интервју (са мном) у К. Речи. После тога – никакви више огласи.

Напомена (писана 31 годину после): Мој први роман „Дневник за Сенковића“, штампан је у невероватних 1500 примерака, као броширано издање ( штампарске трошкове смо платили од уштеђевине, моја пок. прва жена Миљана и ја). нису то ни онда биле мале паре. Други су ишли на летовања, а ми смо – штампали романе!

29. 7. 1984.

Данас – 20 поруџбина (махом библиотеке у унутрашњости Србије). Јуче - две поруџбине ( људи се јављају на оглас штампан у „Политици“).

СМРТ ______________ као Увод у „Заоставштину“. – Све то носим у себи. Кува се и крчка. Нагомилано искуство...

Нагомилана искуства последњих година (поготово од моје женидбе , па на овамо) леже у мени као дуге камаре шећерне репе крај железничких колосека на јесењој киши. – Долази мој синчић и пита ме – Шта пишеш, тата? Кажем – „роман“, а онда се тргнем, па трогодишњем детету покушавам да објасним. Димитрије ми скида наочари, ставља их себи на нос и вели: - Ја сам сад ти, тата! Види, ја сам ти! - Не, ниси ти ја, сине! Мислим у себи: Ти си невин као анђео, а ја имам тридесет и кусур година и црн сам од свега као ђаво! Из кухиње нас дозива Миљана: - Мирко, Димитрије! Дођите на вечеру! Одмах! Знаш да Мита треба да легне раније. Сутра га водим у обданиште......



Четири свеске, испод лавине прашине или о улози случаја

...

Књига коју је требало да прочитам још деведесетих година минулог века, а нисам ни данас (јул 2015), јер... увек има разлог и изговор.... ЂУКАНОВИЋ, Илија Н.

КРАЉ ПЕТАР I ВАН ОТАЏБИНЕ 1915 – 1919. Написао Илија Н. Ђукановић / Са 1 прил. / - Београд, Књижарница Геце Кона, 1922; стр. 135; 8◦ . – II 1515 (Народна библиотека Србије)

20.8 1985. – Читаонина Народне библиотеке Србије, број седишта 1 -14. Спарно. Срео З. Аћим. – пун себе. „Говеда“ – највише употребљавана реч у десетоминутном разговору на улици... Тај човек много више зна о мени, него ја о њему, помислих у једном тренутку. Али довољно сам сазнао из тог неочекиваног десетоминутног разговора, да бих га убудуће виђао, осим случајно. Из те генерације којој припада, само је „Мока“ био личност, самосвојна и широка као Дунав код Усија.

Могао бих да престанем да пушим. (Накнадно додајем – престао сам да пушим тек 2005 – двадесет година доцније! Камо среће да никада нисам цигарету запалио....15. 07. 2015)

Неиздржљива сета. Поглед из библиотеке: болнице, јабланови, кестенови.

После сат и по чекања, доносе ми погрешну књигу. Не ону коју сам тражио. Безобразлук, јавашлук! (Резервација 165 – важи 3 дана).

Увек има више могућности да буде горе него што јесте, и зато се сваком успеху двоструко радуј!

Болест је последица бесмисленог живота. Камен у бубрегу није настао таложењем песка – ма шта тврдили упућени лекари – већ под тежином разочарања, промашених илузија, чекања...

Имање у Ритопеку? Одбија ме назив, даљина. (Накнадно додато – за лисицу је свако грожђе кисело које не може да дохвати. Ритопек тада уопште нисам видео... 15. 07. 2015)

Вијун, змијаста рибица у Пеку. Вир испод јова у Лакомици (близу нашег салаша).

Као да губим вид. Ужаснух се мислећи на најгоре. Вијун воли песак. Фили песак. Какав је увек био у делу отоке код салаша у Лакомици, где је најдубља дубина до колена, и сваки се каменчић у бистрој води јасно оцртава као влажно око кобила...

Око 21,20....Куда ме враг носи, како ће се све ово завршити? Вагон Розанова јури – летим, летим као на балвану Милића од Мачве, али кога лажем ? Тапкам у месту, у себи. Ту је топло, најтоплије. Налик сам на свеже ране, на црвене глисте у стајском ђубриву. Сасвим случајан сусрет са С-овим братом подсетио ме је на на наша села у Звижду, Пеку, и гимназијске дане, који су се повукли у неку дубоко ћутање, као бол...

22.8.1985. Гуча у Београду. Трг Мрака и Гусана; купио „Политику“ за сутра. Осетио сам, вративши се касно у свој собичак крај Радио Београда, да је дошло време да се поново вратим оном што сам писао из дана у дан током летњег ферија у Мишљеновцу (Звижд). Да све то поново прочитам... (Накнадно додато – нисам то учинио, јер... ... 15. 07. 2015)

Секула Сенковић: „Револуција, велиш? Видиш ову моју кућу и ово велико двориште. Данас је све то моје. Али преко ноћи дођу њих неколицина, убију ме, и уселе се у моју кућу. То је смисао те њихове политике. Бежи од комуниста, ако си Лукић, ко ђаво од крста!“

25.8. 85. Каква спарина, незапамћено!

Дух је као коса: косимо и иступи се. Треба рез избрусити чим покосимо једну препелицу (тако кажу у мом селу – откос). Тапкам од недеље, док сам ја трошио готовину и свирао к. За мале паре, наша мајка, у зноју лица свога, спремала доручак, ручак, вечеру, намиривала стоку, свиње, живину, брала пасуљ...

Мој дух је лењ и тврдоглав као магарац, треба га шибати, бичевати до крви! Када бих ја у животу урадио хиљадити део онога што наша Наталија уради за недељу дана, знао бих да нисам живео узалуд. Родитељи су нам сувише дали (не можемо ни замислити колико!) (Накнадно додато : Када сам после мајчине смрти сређивао њене ствари, па и везове и друге ручне радове, тамо је било на стотине прелепих рукотворина, неке сам од њих пренео у стан касније, да мојим синовима буду пред очима. Када је наша мајка све то стизала да извесе, да уради! Никада је нисам чуо да запомаже. Да кука. Као што ни нашег оца никада нисам чуо да да похвали мајку. Он је вешто скривао своја осећања од нас деце. Тек кад смо је донели из болнице, 2002, да је сахранимо, отац је заридао да је цела улица одјекивала... Али.... ... 15. 07. 2015)

 

АЛИ...?? - 31. августа 2021.

Нема коментара:

Постави коментар

Увредљиве, вулгарне, неумесне и неаргументоване коментаре - бришемо. молимо вас да то узмете у обзир!