Претражи овај блог

Translate

Тзв. НАРАТИВ

Ружни примери Нове светске агитације и Пропаганде



Кад мрзиш некога, то значи да те та особа већ поразила. - Учитељица је једног дана замолила своје ученике да свако од њих у школу донесе неколико јагода у пластичној кеси с напоменом да: колико особа мрзи, толико јагода треба донети.
Следећи дан сва деца су донела своје јагоде с именима. Неки су имали две, неки три, неки пет, а неки чак и 20 јагода. Учитељица им је тада рекла да те јагоде морају носити са собом где год да иду и то пуне две недеље.
Како су дани пролазили, ученици који су имали већи број јагода почели су се жалити да им је претешко и да је мирис неподношљив. По завршетку прве недеље учитељица је ученике упитала:
„Како сте се осећали током ове недеље?“ Деца су се само жалила, а учитељица им је рекла:
„То је врло слично ономе што носите у срцу када не волите неке људе. Мржња чини срце болесним, а ви ту мржњу носите свуда са собом. Не можете поднети мирис покварених јагода…
Замислите како онда мржња и огорченост утичу на ваша срца када их носите у себи сваког дана.“ Срце је предиван врт, који треба сваког дана чистити од корова. Опростите онима који су вас наљутили.
Тако у своме животу стварате простор за добре ствари. Постаните слађи, а не горчи. Мотивишите друге да очисте своје срце. - извор:>>>>>>>>>>>

Погледајте ову "бујицу" Нове Агитације и Пропаганде наших суседа!

Објављено је 20.03.2019.
BUJICA 20.03.2019. DR. JOSIP JURČEVIĆ: PRESUDA KARADŽIĆU ZNAČI UKIDANJE "REPUBLIKE SRPSKE"!11.738 приказа. - Категорија Вести и политика. - Песма
Nema Predaje. Уметник ... итд. - Коментари су онемогућени за овај видео. Велимир Бујанец, уредник и водитељ. BUJICA 20.03.2019. DR. JOSIP JURČEVIĆ: PRESUDA KARADŽIĆU ZNAČI UKIDANJE "REPUBLIKE SRPSKE"

  - Да ли сте можда погледали ову "мутну бујицу", ружну и тужну и поједностављену јутубовску "емисију" , која је једино у складу са презименом њеног аутора за кога први пут чујем, сасвим случајно?
    Ако нисте, погледајте и уверите се сами.
    Годинама ме нико није "саблазнио" попут овог сасвим ми непознатог професионалног српског мрзиоца, и агитатора...
    Да ли је могуће да неко жив може толико да мрзи Србе? Да ли могуће да неко "залута" толико у такву врсту агитације, апсурдних поређења, хушкања на неку нову врсту балканског и планетарног интернет-тероризма?
    Дај Боже, да овај видео остане што дуже на тзв. Светској телевизији илити ЈУТУБУ. Као нека


Погледајте део, тзв. "прилога" како непознати батинаши нападају испред хашке суднице једног јединог протестанта: "Ето такво се разговара са четницима!".
   Погледајте тај јад, ту несрећу и чемер!
   Или, читав низ других бесмислених и апсурдних ствари у емисији поводом пресуде Др Радовану Караџићу.
   Не могу рећи : Опрости им, Боже, не знају шта чине!
   Напротив. Знају.
   Погледај, Боже, чиме се баве!

__________________



„Српски народ и ја заједно са њим смо већ победили. Република Српска је створена, а српски народ слободан је у властитој држави. Жртва коју ја подносим је мања од других. Хиљаде и хиљаде младића је својим животима изградило Републику Српску. Многи су постали ратни инвалиди. Највеће жртве су поднеле мајке, чији су синови, најчешће синови јединци, дали живот за слободу српског народа. То су истинске жртве”, пренео је Сладојевић речи Караџића, са којим је, наводи, после пресуде разговарао око пола сата.
Према речима адвоката, Караџић је поручио да је јалова освета Хашког трибунала и да му, као старцу, не може ништа.
„Нисмо се предавали ни када је било далеко теже, па ни овако утамничен нећу никада престати да се борим за истину о нашој праведној борби у рату који нам је наметнут и у ком су страдала сва три народа. Сваки рат, нарочито грађански, изроди почињене злочине које је наша држава, ако је знала, осуђивала и процесуирала. Ми смо се часно борили за слободу и једнакост српског народа у Босни и Херцеговини. Зато увек и свуда будимо достојанствени, не мрзимо друге и поносно чувајмо оно што је изнад нас - Републику Српску”, порука је Караџића, коме је јуче преиначена ранија пресуда од 40 година и изречена казна доживотног затвора, преноси Танјуг.

       Из коментара уз овај чланак:

   Dejan Sakos пре 15 минута

Heroj i pravednik, ne može a da ne bude i stradalnik, i on je svestan i ponosan i veoma dostojanstven. Srbi mu duguju zahvalnost za samostalnost i državu Republiku Srpsku. Haški tribunal ga je žrtvovao, nema to sa pravom i pravdom nikakve veze. Radovan nije ubijao kao Orić, Hardinaj i mnogi "slobodni", kvazi junaci.

__________

извор: Радован Караџић: Моја жртва је мања од других


НАПОМЕНА


Зашто "Тзв" у наслову? Реч је о некој врсти парадигме.Годину и по дана касније, читајући овај запис, осврт, - прелиминарно публикован на једном од сајтова "Сазвежђа З", видим да овакви прилози (из неочекиваног угла) нису промашили тему. (Први пут сам Републиком Српском путовао током лета 2019, према Сплиту; и видео и доживео много тога о чему појма нисам имао. Пасош су ми ишарали на многим граничним прелазима; штета што "југослављани" - ако већ нису могли да живе заједно - а изгледа да нису - што нису направили неку врсту "уније", и омогућили  сигурнији проток саобраћаја,људи, роба и културе...  (крајем јула 2020.)

Да ли овакве ствари застаревају?


ГОНДОЛА БГД


Georges Konikovic


На приложеној слици види се жутоцрвена гондола фирме ВЕСИЋ И СИН. Из фирме су рекли да је то прототип а да ће стварне гондоле бити осликане фрескама из наших манастира - као воз за Приштину. 

Додали су да ће гондоле пролазити поред јарбола високог  80 метара са огромном српском заставом видљивом (по лепом дану) из Пеште и да ће се из гондоле пружати незаборавни поглед на “Београд на води” и на кулу од 168 метара - нови симбол града - идеју председника републике. 
“Средства су обезбеђена” - рекли су. 
А на питање : да ли гондолу од 18 милијарди динара плаћају грађани Србије - умирили су нас : 
“Не, то се плаћа из буџета републике”
Извор: Кониковић, архитекта
(Живи у Паризу, одакле нам се повремено јави, овим или оним поводом. - Прелиминарно публиковано на једном од сајтова "Сазвежђа З" -  30.04.2019. 18:47)

Надам се да је Кониковић  у доброј кондицији, тамо, ма где то било.
Више ни сам не знам колико сам ствари последњих година, публиковао - како својих, тако и сарадника које никада нисам срео у животу.

Је ли коначно прорадила жутоцрвена гондола фирме ВЕСИЋ И СИН? Тамо на Калемегдану, или је то била само "новинарска патка" архитекте Кониковића? Јавите.
 


"САН ЈЕ ДРУГИ ЖИВОТ"


У ЗООЛОШКОМ ВРТУ МАЈМУНИ ПОСМАТРАЈУ ЉУДЕ

 

Понедељак, 4. VII 93. 9:29 ч.
Кафа, библиотека. Управо устао.
У сну се дружио са Власима...Око пола два - бол. Зубобоља. Попио лек. Дуго нисам могао поново да заспим...

Прочитао "Убиство с предумишљајем"  (Нервал, "Аурелија / Силвија", (67)

19:55 ч.

Дошао сам са Пека. Ухватио рибицу и убацио је Ивану у чамац....

Свратио наш пријатељ Жика са женом...

Мушкатла. Заборавио сам када дођох (петак)...

Да имам неколико хиљада марака....*

____________

Извор : одломак из НЕОБЈАВЉЕНЕ БЕЛЕЖНИЦЕ, бр. 196. стр. 5 -6. Наслов је преузет цитат одштампан у дну  бележнице, 5 стр. Мото у простору за фусноту...
  * Реченица која се често понавља у мојим бежницама.Нисам имао ни неколико хиљада.- Нити ћу икада имати милион... (30.04.2019)  -  

Где год кренем, мачак иде за мном; или ми се заплете у ноге. Кад станем, ако чучнем, скаче на колено и умиљава се...
 НАКНАДНО ДОДАТО: Али имам ... ово!
Чиграсто младо створење. Трчи кроз дворишни травњак као да плива. Већ следећег лета, кад порасте, имаће друге "манире"... (29. јула 2020. Предвече. Крај нашег Круга Ораха и сунцокрета)
Велико двориште. Храст лужњак. Кајсије и џезвалије. Пас и мачка. И јато Гигиних голубова, које с времена на време узлеће и поново слеће, или на зграду у којој ноћива, или  на једно од суседних дворишта, где вероватно пију воду. Видео сам их пре неколико недеља - не наравно цело јато, него десетак, како упорно кљуцају асвалт на друму на крају села. Узлећу кад забруји неки ауто, или забрунда теретњак...Понекад им се придружи неки голуб писмоноша, и одмара се уз њих. Минулих година сам их виђао по стрњикама - према Пеку (Кључ, воденица у Шљивици - наравно бивша), или на електриним водовима према суседном селу. Понекад док седим у неком од мојих дворишних кругова, видим како неки бели голуб лети, усамљен, ко зна чији, ко зна одакле долетео. Не чекам да слети, не...Ништа више не чекам...Осим да се приме лозе које сам посадио крајем зиме ове године....
...

 

ПАРЛОГ


ПАРЛОГ.ПРИМИТИВИЗАМ - ВРХ ЛЕДЕНОГ БРЕГА

ДВЕ ПОРАЗНЕ СЛИКЕ О НАШЕМ НАРОДУ И ДРЖАВИ

Прати · Јуче ·
Dragi moji Srbi, ljudi - neljudi!!!!! 😡
Devetnaest miliona por je poslato sinoc za finale zadruge, devetnaest miliona vas je glasalo za blud, nemoral, kic, a protiv porodice..
Da li je neko od vas poslao sms za bilo koje dete odavde??
Da li vidite koliko ih je?
Ovoj deci zivot zavisi od te poruke

2. Историја ће, можда, на крају поставити прав(илн)е координате


2. Историја ће, можда, на крају поставити прав(илн)е координате?*

 

 .... У ЕРИ високих технологија, главе човечанству неће доћи компјутерска чудеса, него оно што је стајало и у самом његовом почетку, а то је - реч. Лажне вести (фејк њуз), толико су распрострањене да више не може са сигурношћу да се одреди где престаје истина а почиње злонамерна дезинформација. То би, у будућности, могло да створи хаос, чија би неминовна последица био глобални рат у коме ће наша цивилизација нестати. У интервјуу за "Новости", ово истиче Владимир Соловјов, председседник Савеза новинара Русије и члан Председничког савета за развој цивилног друштва и људска права. Наш саговорник ових дана борави у Београду, као добитник највећег признања "Тесла глобал форума" - "Бела голубица", за изузетан допринос истинитом извештавању о Србији и тешком животу Срба на Косову и Метохији....

__________
 

СПЕКТАР: Из неочекиваног угла

Дивљи коњи недељом пасу уз ограду наше Друге авлије

РИЈАЛИТИ СРБИЈА 07. јул 2019. 01:20 
Земља чуда и апсурда.

Ustani Radoje Domanovicu 07. јул 2019. 01:14 
Naravno pogrešno. Najlepše su moja majka i tašta. A i moje tetke su lepše. Pa i strina... Ova čak nije i na prvoj strani spiska.

Mića Iz Kafića 06. јул 2019. 19:48 
Napravite penzo rialiti ili treće doba neka svako proba!
    Извор: Вечерње новости  >>>>>>  >>>>>>
  
УМЕСТО УВОДА

...
ВЕРОВАЛИ ИЛИ НЕ - кобила са ждребетом пасе испред ограде око наше Друге авлије... - А они туда пролазе сваког јутра, пасу, па се после врате уз Поток према  Зукви. Газда их пустио кад је отишао у Словенију да ради... Кобила сама о себи брине... ухрањена је... ноћу иде да спава кроз отворену капију. Тамо где је њен власник хтео да изгради Етнографски музеј околине... Воду пије на Потоку... Па, како да Ви то не знате?
   И почињу приче, о пустим кућама и пропадању, распадању, али без наравоученија...
   И онда се догодило то што се догодило, разишао се са женом, свако на своју страну, па и животиње нису имале неки избор, нарочити, него да почну да брину о себи, и да лутају селом и пасу крај плотова....А шта ће бити на зиму, кад падне снег?
Ето шта учини несрећна љубав између човека и жене.
Е, али мени се чини да је кобила са ждребетом  смиренија од свог газде који се потуца по свету...

   Свуда нека врста ријалитија и злослутних знакова. Само нема Вука Стефановића Караџића, нити хроничара, који би све то записали, да остане неки вид сведочанства, о једном народу званом Квочка, кроз сто педесет година, кад ишчезне, - да остане барем неко сведочанство...
    Да подивљали коњи лутају Старом планином, и да се њихова крда увећавају, али и да је криволов на њих изван контроле, то је до пре неколико година била сензација; али да коњи лутају једним печким селом на само сто километара од Београда, то већ значи сигнал да је појава већ нека врста метафоре која без много речи сведочи о земљи Србији. Зашто Срби напуштају животиње (псе, коње, сутра ће и друге?), домаће животиње да се брину саме о себи? Нису све животиње снажне и паметне као коњи!


...

    Србија је остарила? Да.
    Србију издржавају пензионери.
    
    Да, Србија умире, негде објаве податак о томе, али нико да заустави то умирање. Социјализам је овде начинио чуда, искварио је сељаке, пролетеризовао, превео их у град, докусуривши тако онај неисцрпни извор народних снага, који је обнављао Србију вековима. Какве задруге, какав Кркобабић, какве бре династије, какви спасиоци, већ је касно - погледајте ову напуштену кобилу и ждребе. Паметнија је она и смиренија од свих лажних обећања и мутивода, од свих оних који су се отуђили од себе и својих имања и обавеза, и оних који су отишли да служе ко зна све кога у туђем свету, док има дедовина и очевина пропадају и претварају се у парлог, можда и већи него што су били парлози после Првог и Другог српског устанка? Тад је било много крви, губитака, и .... народ је иако десеткован, крчио и крчио, подизао салаше, праве мале државе, и множио се, и растао, јер је имао сан. Шта је то што је за мање од пола века начинило Србију оваквом каква је данас? Некад Турци, а касније кад је већ укинуто турчење и јањичари, Србе су почели да преводе масовно у своју лажну веру богоборци служећи се свим средствима, успели у ономе у чему нису ни Турци за пола миленијума!
    
     *  *

    Дошло велико зло, преблизу.
    Није ипак дошло време да погинемо, него да коначно видимо ко је какав.
   Ако смо зрикави, ево наочара: ови дивљи коњи испред наше капије.
   И онај чланак, из кога су цитирани неколико коментара читаоца тога чланка.
    Није нам народ глуп, и није се сасвим предао. Још увек нас има више него пред Први српски устанак, али, присетимо се пословице: Није добро с великом господом из једног чанка трешње јести.
   Кад нема ко други да повуче напред и да нас поведе, замолимо ове дивље коње... Да нас посаветују. Али се прво побринимо о њима, као што су чинили наши стари, пре свега дедови, који су бољи били од наших очева, чак и кад се чинило да су гори. Не треба да нам буде жао због много чега другог, већ само због заборављеног...
* * 
 ДЕМОКРАТИЈА И ТИРАНИЈА
....Демократију је прво збацила фракција позната као Тиранија тридесеторице коју је предводио Критијас који је раније био Сократов ученик. Тирани су владали једно кратко време пре него што је атинска демократија поново успостављена од када је покушавала да угуши Сократов глас.


Звучи познато? Јесу ли његове мисли погодиле шта ће се десити човечанству? Као да је знао шта ће се десити. Просто се запитате како је могуће да се за 2500 година ништа није променило! Да ли се слажете?
ИЗВОР: Кутакнет
 

...
Месец и коју недељу дана ксније....Све изгледа другчије. у суштини, све је друкчије него што нам се чини...

Кад видим, на друштвеним мрежама, ко су "пријатељи" мојих тзв. "пријатеља", пожелим да им будем непријатељ! Боже, колико се дубоко понеки могу сурвати... Ми уопште не познајемо своје "пријатеље", не!
И што мање познајемо себе, упадамо у замке, које су горе од свих понора, понора без дна...
О зашто видех нешто!
Боље да човек не зна...
Али, то је филозофија ноја у опасности, који мисли да се спашава на тај начин што зарије главу у песак.
Хвала ти, Боже, што си ме спасио од фатаморгана, подмуклих, алкохоличара, и особа од којих су остале само рушевене, одевене у кинеску пластику.... итд.
Дволичност или прикривена болест? Интернет и манастир. или једно или друго. Конвертити. Прелазак из једне секте у другу веру. Такозвани побожњаци. Тражећи бога, понеки, не мали број, чак и добри људи, врло често стигну до демона и ђавола. Са тиме се суочавам у последње време у овој манастирској сеоској самоћи, која пружа прилику да се ствари сталоже и сагледају. Куда јурцате људи, жене? Шта ће вам 5000 пријатеља (колико допушта Фејсбук, или и 250, колико има једна богомољка, мимикрична, комплексирана, болесна, тобож морална, друкчија од своје фамилије, деце, а у ствари - ако се погледа ко су јој "пријатељи", на тим тзв. друштвеним мрежама - од ... невероватно) Интернет допушта немогуће преваре, иако је замишљен да повезује људе са разних страна света... Ко има по петсто или пет хиљада "пријатеља" на друштвеним мрежама, нема у ствари ни једног правог пријатеља. Ту се у ствари лове људи, лове једни друге, упуштајући се у најлуђа општења и скаредност најниже порнографије.... Фуј, хвала Богу што сам схватио, случајно нешто претражујући на интернету, у каквој сам заблуди био до јуче, то јест до средине јуна... Колико зла и садизма у душама има! Сами себе распињу, као у време инквизизије, на најстрашнијим справама за мучење, које су сами измишљали и измислили, самујући....

  Све ово што сам записао довде, може се дописивати, наставити. И то треба наставити. Јер живот и ћутање нуде богату грађу, па и онда кад човек гута у себе невероватне ствари због којих сања караконџуле и непојмљиво. Ћутање и гутање стварају подмуклу болест. И пријатељима и непријатељима треба рећи истину, има начина, иако свуда има више разлога за повлачење слично повлачењу рогова виноградарских пужева. Али, нећемо о пужевима и хермафродитима!

    Јеси ли при себи? - тако нас с висине гуше речником наших дедова.
    (....)

     Не будемо ли ово наставили, Наставак ће написати варвари! Труковаће своје лажиране мемо хронике и лагарије, борећи се за неку своју улогу, коју нису имали, ни могли имати. Јер сваки онај ко се једном упецао, ухватио у замку - служења неистини, тај се ко мува упецао на лепак; и такво писање ма колико слаткоречиво и пуно анегдота, је копрцање муве, анегдотски мемоар. Кога брига данас за некакве мемоаре и новодемократску стратегију трансформисаног Новокомпонованог  Геџиног Неоагитпропа?...

      (...)
  
   Крајем маја 2018. У Мишљеновцу. Хало? Ко је тамо?

    Истина? Која личи на једну Контесу?
    Крајем јуна дописао 2019. дописао:
    Хеј, па са ким ја то у ствари разговарам? Ко ме то зајебава? Ко ми то узима време? Истина личи на саму себе...
    Прекида се телефонска веза....
 
________________________
 
Добро да сам написао све ово довде, чини ми се, крајем јула 2020. Опет нешто поправљам, свињце или шталу, годинама после смрти наших родитеља. Оно што могу. У седамдесетој. Требало је да то почнем раније - чим сам отишао у пензију... Колеге писци ми се не јављају. Зато што сам престао да публикујем њихова "сочињенија". Тако је то код нас (Срба). Прво су своје очњаке показали они тобожњи најискренији пријатељи. Они што су "честите душе" и сањају (буржујски сан) (да им падне пекара са неба, макар у неком општинском месту!!!) Што су угодно проживели најбоље године свога живота, као хомодуплекси, чланови једине партије и пришипетља цинкарошке. Они што су залутали у књижевност.  Не јављају ми се ни они други, тобожњи уметници... па да, они и јесу били фаворизовани уметници наше, Титославије (дубоке државе). Хвала Богу! Повукао сам се из тог света на салаш, да као моји пређи, сејем и жањем, косим и берем... да не слушам и гледам велике лажове и душогубце...
    (Наставља се!!)

БЕСТРАГА МУ ГЛАВА!





МРАВИ






Да је наша мајчица жива, помислих, пролазећи крај склепаног грдила од бетона званог успутна сеоска аутобуска станица, где су излепљене одштампане умрлице недавно преминулих и руком исписане љубавне безобраштине локалних празноглаваца, и да то све види, одштампано и написано, шта би рекла? — Бестрага му глава!

— Видим да чекате аутобус, већ скоро сат времена, извините, неће доћи! Онај у и пет и нешто је прошао, онај око девет вам је отишао пре него што сте стигли.

—А где су остали?

—Укинути. Због короне. Остао само онај из Београда за Зајечар, А у њему кад наиђе, нема ни десет путника.

—Али шта је са овим линијама окружним и општинским?

— Нема путника. Већина иде аутима. Морам да кроз неки дан региструјем и ја свој ауто.Бестрага му глава!!

— Коме?

— А ви циљате на Онога? Не, корони…

Вратим се, наравно, кући. На радном столу у кухињи црни се пруга мрава.Они су се појавили при крају ванредног стања – незвани гости. Моја коронска сапатница, осетљива на све, а посебно на инсекте, покушавала је да их отера содом бикарбоном, сирћетом од рибизли, јабука… Ја као да то нисам видео, Наша мајчица да је жива, сигурно би закукала: — Бестрага им глава!

Кад су отворили границе ЕУ, Г-ђа са Севера, назовимо је Хиперборејка, отперјала је чак према Кируни - од најезде мрава у нашој кући, пожелевши ми сву срећу овог света. И поновивши да ће тужити онога који је хтео да је убије, њу која је више времена проводила на путовањима и у аутомобилу, него прикована за  једну собу, или једно двориште.

— Какви сте ви то, бре, народ? Накриво насађени? Што трпите?И докле?

Скоро месец дана је прошло од тада. А мрави су ─ бестрага им глава ! ─ наставили своју најезду. Ма колико ја прао површину радног стола, судоперу, посуђе, мрави су навирали у колонама и кренули у праву окупацију куће. Будио сам се са мравима у коси, у кревету. Поливао их сирћетом. Скупљао их сунђером и поливао врелом водом! - Слаба вајда. Или како би наша мајчица говорила – нечиста посла. Приметио сам да су права напаст у време кишних дана. Таманио сам се и питао – одакле више навиру?! Ко им наређује? Мора да имају вођу, који је гори и од нашег, чим их тако шаље у акцију, жртвује на хиљаде хиљада!

После киша, трава би набујала за неколико дана. Не знам колико сам до сада пута косио траву у дворишту. Расте брже од моје браде! Видео сам да је наша кућа, као и две камаре песка, северни део дворишта, окупирана територија под влашћу мрава. Тримером сам косећи растурао њихове мравињаке, који нису велики. И уочио сам да су мрави, још док је покојни отац био жив, и упркос бетонском прстену – стази око куће – они нашли начина и пукотине да се увуку унутра. После очеве смрти уочио сам разне отрове у кухињи против инсеката – тиме се он борио против најезде мрава, али нам о томе није причао...Имао је обичај да нас поштеди напасти…

Прошле године је исто била најезда, некако у исто време – оних повремених, неприродних олуја и провала облака. Одкако су престале кише, ових дана, и мрави су се повукли. Нестали. Као да су на нешто хтели да ме упозоре? На неку неприродну ствар, сотону?Нечисте духове? Бестрага им глава...


(...)


Галерија небеских и земаљских мистерија

Мурећеп



У трагању за Неизрецивим

и Неизмерним,

Северним анђелом,

Небеским коресподентом,

 Сунцем Сунца,

бићима са Сиријуса- 

докле се стиже? 


До  Северног Пола,

Веда,

До вечне тајне?

Симуланта? 


До мртвих ирваса 

у снегу?


До неописивих језера?

До недокучивих лавиринта

што се рачвају мрачним

стазама у  понор?


До фосила риба и љубави?

До спиритистичких сеанси,

и пијанства, и лажи,

и врло мрачних култова?

До изгубљене вере

и дебелих старих стабала?

До погрешних избора

и цене изгубљених година?

....

До сазнања да има нешто

што је погубније од куге

најновије планетарне пандемије,

до особа које не треба слушати 

кад су трезне, него кад се напију

једино тада говоре истину,

само тада...


7. јула 2020.