Предња страна корица СЛОВОСЈАЈА:Српске светиње у очима песника: 1000 година Призренске епискпије, приређивача Милоја Дончића, Ревнитељ, Ниш, 2021. - 285 стр.;илустр.;21 цм.
М. Дончић је, изгледа, једини присетио да, у улози приређивача, сакупљача и аутора додатног текста, обележи хољадугодошњицу Призренске епископије.
Књига је штампана у хиљаду примерака, белешке о писцимачије је прилоге убрстио у ову књигу налазе се ма стр. 245-272.Белешке о М. Д. на 225. стр.
Идеја да се оваква књига објави "није нова - пише у уводном слову приређивач. - У мојој глави је та мисао дуго стајала.Ова књига не оцртава само културолошко-духовну линију српског идентитета, већ и историјско-стратегијску црту на геодемографској мапи Призренске епископије. Ова епископија није случајно одабрана, много је разлога, ту је и мајдан најстаријих и најзначајнијих наших светиња, ту је тло прве српске државе, на којем су се одиграли најзначајнији историјски процеси од њеног оснивања до данас..." итд.
ЧУВАРУ ПРИЗРЕНСКОМ*
Бела Тукадруз
Чувар призренски је Христ, натприродна сила.
Сведок векова је бесмртан и неумољив.Сија.
Ко ведро ноћно небо зимско. Из зидова Љевишке избија
опомена. Узалуд су вам, мајстори, из Недођина,
преузимања,скрнављења лепоте, (какве зна ислам,и Азија).
Узалуд су вам увођења коња и претварања у коњушнице
краљевских лаври! Потврђују их тапије наше од давнина,
а не топузи, кесери,и ваши „потписи“ (пожари).
Премудрост је краља Милутина водила
и Архиепскопа Данила (небеска виша сила).
Из ископаних очију Симониде и других ликова
са фрески – не зрачи, никаква победа (победа варвара),
већ Божанствени пут, жесток и оштар, и пун чуда,
и обрта какви приличе Чувару призренском. И Српским краљевима,
што су зидали на добрим темељима. На којима смо ми, потоњи,
никли као маховина, симбиоза којој ни пожари, ни насртања
сотонска, затирања, сеобе на север, не могу ништа -
ништа да измене што је записано!
Почетком
2021.
ПЕТАР ПАЈИЋ
РУКА ВЛАДИКЕ АРТЕМИЈА
Био сам у Призрену,
кроз уморни пламен љубио иконе.
Из жара свежег очима вадио слике.
Гледао сам руку твоју, како освештава
камен, циглу и звонике.
Био сам у Девичу, и слушао речи твоје,
где црвеног жишка робот инсталира.
Из кутије звучне, у смирају своме,
постоље клавира лизала је змија.
Враћао се веран вери, коју нико никад
неће моћи да убије.
(стр.173)
МИЛОЈЕ ДОНЧИЋ
НОЋ У ИБАРСКОМ КОЛАШИНУ
Бели анђео стрелама пробиден,
ужарена крила.
Бадњак рашчињен,
прстен кардинала,
Дубоки поток и коцкарница Ромила,
Црвено слово, сенка Јустинова изнад Урала.
Кажипрстом из Дечана, под лампом
Скендера из Шипоља,
удружени чауши из Тропоје и Звечана,
Преко свећа и тамјана, у зору рану,
из певнице изнеше монаха Дамњана.**
______
* Први пут објављено на 207. стр. ове књиге, у којој је штампано много непознате поезије, и сасвим познатих и оних других песника Срба који надолазе...
** стр. 151...