Претражи овај блог

Translate

На други поглед







 

Ово сам написао јутрос и публиковао на једној од тзв. друштвених мрежа. 


Едиција Заветине

 

Оцениле су 3 особе

 *    *


Едиција Заветине
Будио се око 01:30, па око пола четири, пола шест. Нахранијио кокошке у уобичајено време. Роса до колена, у другом дворишту. Ех да је таква влага била у јулу или августу, била би берићетнија јесен, година. На вињагама је, ипак, преостало оно што нису докрајчиле осе или смрдибубе, зване америчке...На столу је једна од последњих књига покојниг Миодрага Павловића, чији посмртни остаци леже тамо негде далеко, где извире Дунав. (Миодраг Павловић ЖИВОТ У ЈАРУЗИ / Ктиторов сан - Арка, Смедерево, 2007, отворена на стр. 27, подвучен стих: заборав свега личног помоћу кога дишем...)* И одједном, ти стихови, и сећања на повратак из Шведске у Србију, марта 2020, по месечини, на... (хтедох да напишем - мечкину рупу), тј. у Срб., потиснули су ружне и тужне мисли које се роје, подстакнуте оним "животом" којим се  "живи" у "јарузи"...

А онда смо читавог дана брали презрело грожђе у првој и другој авлији, мој старији син и ја. Надгледани од Баксуза, Демона и мачора Жуће. А ви, ретки пријатељи, блиски и далеки, шта сте, чинили, ви, овог дана? 

Је ли то можда било нешто важније од онога чиме смо се бавили ми?

Тек сада могу да читам док не заспим од умора Павловићеву књигу.

Поново. Пажљивије...

 

____________

    * Извињавам се што нисам навео  целину из које је истргнут, Павловићев стих који сам подвукао: ево то чиним овде.

Ако успем да останем чиста вода
бићу срећан као притока која се слива
низ улице познате из прошлих времена,
док се у мени башкари неко ко нисам ја, -
заборав свега личног помоћу кога дишем.



 



 

 

 

 

ЗАШТО ПАДА АМЕРИКА?

 СВЕ НИЖЕ И НИЖЕ?





МУРЕЋЕП!

Знате ли одговор? Ко зна? 

Је ли та Земља седиште Новог Вавилона коме је суђено да пропадне, нестане; да се сруши у милионе милиона комадића, као кула од карата?

На шта вас подсећа ова слика, или шта изазива у вама, када је погледате? Је ли у њој одговор?

Хоће ли Америка нестати, као многа моћна царства пре ње, споро или брзо, због најуопштеније речено због греха, многих грехова? Као Содом?

 

Silvana Satkovic
Оцијениле су 63 особа
Прво занимљиви
Goran Djokic
Spodobe
Mikica Đekić
CRKLEDBGD
Nera Bašić
Ma cirkus rade
 

*    *

 

Milana Savic размијенила је запис Драганы
Оцијенило је 16 особа

*     *

 

Леон Ленц
Оцијенило је 0 особа
17

*  *

Jovana Kirov размијенила је запис Mirjana
Оцијенило је 19 особа
Прво занимљиви

 

*   *

Jovana Kirov
Оцијенила 1 особа
Zoran Jovicic
NE VERUJEM DA SU SAMO ZA NET, ALI NE PRIČA SE O TOME NIGDE, PREVIŠE JE TIHO...

*   *

Владимир Анђелковић
Оцијенило је 12 особа
47

*    *

Djokic Dejan
Оцијенило је 60 особа
442

*    *

 

Silvana Satkovic
Оцијенило је 46 особа
638

*  *

Оцијенили су Vesna Radojlović и Snežana Radosavljević

 

 

*    *

Zorica Mitov
Оцијенило је 8 особа
71

*   *

 Приказати списак оних који су подијелили

Оцијенило је 5 особа
55

*     *

Igor Carevic
Оцијениле су 3 особа
Прво занимљиви
Gorana Gorski
Nikada nas nisu niti prestali napadati....ljudi bleje ispranog mozga i puše trikove veleizdajnika, uhljeba ,prknolizaca i oistale žgadije proklete u službi SOTONA....
Ooooo da još se i čudom čude...
Goran Bošnjak
Само нас чудо може спасити од крвопија и домаћих и страних ...

 

 

 

Зато пада Америка, јер је црним мурећепом потписала налог Небеска Сила, јер је доста несразмере и греха у васељени, коју директно шири Нови Вавилон...  

Десиће се Чудо...

 

 







 


RAINER MARIA RILKE - EINSAMKEIT III

RAINER MARIA RILKE - EINSAMKEIT III 

 

Anmerkung: Liebhaben von Mensch zu Mensch, das ist vielleicht das Schwerste, was uns gegeben ist. Je mehr Liebe man gibt, desto mehr besitzt man davon. Es gibt kein ärgeres Gefängnis als die Furcht, einem Liebenden weh zu tun. Liebe heißt allein sein. (R.M.Rilke)

Die Einsamkeit ist wie ein Regen.
Sie steigt vom Meer den Abenden entgegen;
von Ebenen, die fern sind und entlegen,
geht sie zum Himmel, der sie immer hat.
Und erst vom Himmel fällt sie auf die Stadt.

Regnet hernieder in den Zwitterstunden,
wenn sich nach Morgen wenden alle Gassen
und wenn die Leiber, welche nichts gefunden,
enttäuscht und traurig von einander lassen;
und wenn die Menschen, die einander hassen,
in einem Bett zusammen schlafen müssen:

dann geht die Einsamkeit mit den Flüssen... 



22. августа 2022. Поезија Рајнера Марије Рилкеа / Рецитовање: Сузана од Борсодија /  

Напомена: Вољети од особе до особе је можда најтежа ствар која нам је дата. Што више љубави дајете, више је поседујете. Нема горег затвора од страха од повреде љубавника. Љубав значи бити сам. (Р.М. Рилке)

  • Самоћа је као киша.  
  • Она се диже с мора према вечерима; 
  •  из авиона који су далеко и далеко, 
  •  она иде у рај који је увек има.  
  • И само са неба пада на град.  
  •  
  • пада киша у хермафродитним часовима,  
  • када се све улице окрећу према јутру 
  • а ако тела која ништа нису нашла 
  • оставите разочарани и тужни једни на друге;  
  • а кад људи који се мрзе морају спавати заједно у једном кревету: 
  •  
  •  онда самоћа иде са рекама...

POMRAČENJE - Kraj korporacije